Bol i upotreba kompjutera
Razvoj tehnologija i interneta, doveo je do sve veće upotrebe kompjutera kako na poslu, tako i u slobodno vreme. Tokom dugotrajnog rada na kompjuteru, sa vremenom zauzimamo prinudni položaj tela koji može da izazove niz tegoba posebno ukoliko se kompjuter koristi svakodnevno, veći broj sati tokom dana i bez pauza.
Položaj je sedeći, sa pogurenim ramenima i glavom nagnutom napred. Najveće opterećenje trpi vrat, ali kod onih koji puno kucaju ili koriste miš previše, opterećuju se i ručni zglob, prsti, lakat. Duže sedenje značajno opterećuje slabinski deo kičme usled čega se javljaju tegobe u donjem delu leđa.
Usled prevelikog opterećenja najčešće se javljaju osećaj zategnutosti i bol u predelu vrata, ramenog pojasa i lopatica, ali su moguće i tegobe u vidu trnjenja, osećaja toplote/hladnoće, nejasnog vida, pritisaka i stezanja u glavi. Kod nekih pacijenata javlja se osećaj nestabilnosti, vrtoglavica, mučnina, glavobolje različite jačine i lokalizacije, bol niz ruku, trnjenje u šakama i prstima...
Prinudni položaj vrata tokom rada za kompjuterom (kao i u nekim drugim poslovima koji zahtevaju dugotrajni sedeći položaj tela - vožnja, šivenje...) može biti glavni uzrok tegoba, ali može biti i samo okidač koji podstiče brži razvoj nekih bolesti, najčešće okoštavanja vratne kičme (spondiloze). Takođe, kod osoba koje su izložene stresu na poslu ili u privatnom životu a rade za kompjuterom, znatno se brže razvijaju fibrozitis i fibromialgija koje kasnije mogu biti vrlo nezahvalne u smislu lečenja.
Kod dužeg sedenja se značajno opterećuje i slabinski deo kičme pa se vrlo često javljaju bol i zategnutost mišića u donjem delu leđa. Bol može da se širi niz nogu, a ponekad može doći i do ukočenosti. Ukoliko postoji sklonost okoštavanju slabinske kičme, dugotrajno sedenje ubrzava ovaj degenerativni proces.
Bol u predelu korena palca šake, ručnom zglobu, laktu i prstima može da se javi usled prevelike upotrebe miša ili dugotrajnog kucanja na tastaturi. Mogu se javiti i otok, toplota, crvenilo, slabost, ogranicena pokretljivost...Najčešće se radi o preopterećenju tetiva i njihovih pripoja za kosti. Tegobe nekad nisu izražene, ali ako se blagovremeno ne saniraju postaju hronične, svakodnevne i u velikoj meri narušavaju kvalitet života.
Ukoliko tegobe traju određeno vreme (nekoliko dana i duže) ili se intenziviraju u kratkom roku neophodno je obratiti se lekaru fizijatru koji će obaviti pregled i na osnovu nalaza dati odgovarajući savet ili predložiti fizikalnu terapiju.
U lakšim slučajevima dovoljna je obuka pravilnim položajima tela, pravilnom ritmu rada i odmora, kao i vežbe koje se propisuju individualno shodno nalazu. Međutim, kod određenog broja pacijenata potrebno je lečenje. U tu svrhu primenjuje se fizikalna terapija odnosno sprovodi se tretman fizikalnim procedurama. Najčešće se primenjuju ultrazvuk, laser, magnet, struje, bioptron ili infraruž lampe... Kod određenih stanja su od presudnog značaja odmor i masaža ledom. Ukoliko tegobe traju duže preporučuje se i akupunktura koja kod ovakvih stanja daje odlične rezultate.
Ključ uspeha u lečenju svih navedenih stanja je pravovremena reakcija, što pre se preduzmu mere koje saniraju problem rezultat je bolji i dugoročniji. sa druge strane, svako odlaganje samo produbljuje problem, tegobe se pojačavaju do onemugoćavanja normalnog funkcionisanja i ozbiljnog narušavanja kvaliteta zivota.